Вич касаллигини давоси борми

Онлайновые вопросы и ответы
Ноябрь 2017 г.

Вирус иммунодефицита человека (ВИЧ) инфицирует клетки иммунной системы, разрушая или нарушая ее функции. Инфицирование вирусом приводит к прогрессирующей деградации иммунной системы и, в результате, к "иммунодефициту". Иммунная система считается дефектной тогда, когда она больше не может выполнять свою роль в борьбе с инфекциями и болезнями. Инфекции, связанные с тяжелым иммунодефицитом, известны как "оппортунистические инфекции", так как они "пользуются возможностями" ослабленной иммунной системы.

Синдром приобретенного иммунодефицита (СПИД) — это термин, применяемый к самым последним стадиям ВИЧ-инфекции. Для него характерно появление каких-либо из более чем 20 оппортунистических инфекций или связанных с ВИЧ видов рака.

ВИЧ может передаваться при незащищенном сексуальном контакте (вагинальном или анальном) и оральном сексе с инфицированным человеком; при переливании зараженной крови; и при совместном использовании зараженных игл, шприцев или других острых инструментов. Он может также передаваться от матери ребенку во время беременности, родов и грудного вскармливания.

По оценкам ВОЗ и ЮНЭЙДС, в конце 2016 года в мире насчитывалось 36,7 миллионов человек с ВИЧ. В этом же году около 1,8 миллиона человек приобрели инфекцию, а 1 миллион человек умерли от причин, связанных с ВИЧ.

В 2016 году почти 400 000 людей с ВИЧ умерли от туберкулеза. Это основная причина смерти среди ВИЧ-инфицированных людей в Африке и одна из основных причин смерти среди этой группы населения во всем мире. Существует целый ряд основных стратегий в области здравоохранения, имеющих решающее значение для профилактики и ведения инфекции туберкулеза у людей, живущих с ВИЧ:

  • рутинное обследование на симптомы туберкулеза при каждом посещении врача;
  • ведение скрытой туберкулезной инфекции (например, профилактическое лечение изониазидом);
  • борьба с туберкулезной инфекцией;
  • раннее начало антиретровирусной терапии.

  • при каждом сексуальном контакте правильно использовать мужские или женские презервативы;
  • принимать антиретровирусные препараты для доконтактной профилактики ВИЧ (ДКП)
  • заниматься только непроникающим сексом;
  • сохранять верность в отношениях с неинфицированным и равным образом верным партнером и избегать каких-либо других форм рискованного поведения.

Мужское обрезание способствует снижению риска приобретения ВИЧ во время сексуальных контактов между мужчиной и женщиной примерно на 60%.

Одноразовая процедура медицинского мужского обрезания обеспечивает пожизненную частичную защиту от ВИЧ, а также от других инфекций, передаваемых половым путем. Мужское обрезание следует всегда рассматривать в качестве составной части общего пакета мер профилактики ВИЧ, которая ни в коей мере не заменяет другие известные способы профилактики, такие как мужские и женские презервативы.

При правильном использовании во время каждого сексуального контакта презервативы являются надежным способом профилактики ВИЧ-инфекции у женщин и мужчин. Тем не менее, ни один способ защиты, кроме воздержания, не эффективен на 100%.

Женский презерватив является единственным контролируемым женщиной контрацептивным барьерным методом, доступным в настоящее время на рынке. Женский презерватив представляет собой прочный, мягкий, прозрачный колпачок из полиуретана, вставляемый во влагалище перед сексуальным контактом. При его правильном использовании при каждом сексуальном контакте он полностью облегает влагалище и обеспечивает защиту как от беременности, так и от инфекций, передаваемых половым путем, включая ВИЧ.

Знание своего ВИЧ-статуса дает два важных преимущества:

  • Узнав о том, что вы ВИЧ-позитивны, вы можете принять необходимые меры для того, чтобы получить доступ к лечению, уходу и поддержке до того, как появятся симптомы, и, тем самым, потенциально продлить свою жизнь и предотвратить развитие осложнений на протяжении многих лет.
  • Узнав о том, что вы инфицированы, вы можете принять меры предосторожности, чтобы не допустить передачи ВИЧ другим людям.

Антиретровирусные препараты используются при лечении и профилактике ВИЧ-инфекции. Они борются с ВИЧ, останавливая или сдерживая репродукцию вируса и уменьшая его количество в организме.

По состоянию на середину 2017 г. 20,9 миллиона человек проходили антиретровирусную терапию (АРТ) во всем мире. Несмотря на то, что эта цифра свидетельствует о внушительных успехах, достигнутых за последнее десятилетие в области расширения охвата лечением против ВИЧ, она представляет собой лишь 53% пациентов, которым требуется АРТ. Таким образом, более половины человек, нуждающихся в доступе к лечению, по-прежнему не имеют его.

Нет, лекарства от ВИЧ не существует. Но при надлежащем и непрерывном соблюдении предписаний в отношении антиретровирусной терапии прогрессирование ВИЧ в организме можно замедлить почти до полной остановки. Все больше и больше людей с ВИЧ, даже в странах с низким уровнем дохода, могут сохранять хорошее самочувствие и продуктивность на протяжении длительного времени. ВОЗ рекомендует лечение для всех людей, инфицированных ВИЧ, а также для тех, кто подвергается значительному риску.

Помимо антиретровирусной терапии людям с ВИЧ часто необходимо консультирование и психологическая поддержка. Доступ ВИЧ-инфицированных людей к надлежащему питанию, безопасной воде и основным гигиеническим средствам может также способствовать поддержанию высокого качества жизни.

Бир неча йил аввал сурункали гепатит С давоси йўқ хасталик ҳисобланар эди: мавжуд дори воситалари ҳаммага ҳам ёрдам бермас, даво курсини ўтишга қарор қилганларнинг аксарияти эса салбий асоратлар туфайли уни охиригача етказа олмас эди.

Гепатит С аниқ статистикаси йўқ жиддий хасталиклардан бири ҳисобланади. Уни стоматологда юқтириб олиш мумкин, 20 йил давомида ҳеч қандай асоратсиз хасталикни бошдан кечириш ва фақат 40 ёшларга келганда кутилмаганда сирроз ҳақида хабар топиш мумкин.

Америка профилактика бўйича ишчи гуруҳи (U.S. Preventive Services Task Force) гепатит С ни юқтириб олиш хавфи мавжуд бўлган барчани унга текширишни тавсия қилади.

Британия Соғлиқни сақлаш миллий хизмати қулоғини тештирган, пирсинг ёки татуировка қилдирган, стерилланмаган асбоблар билан акупунктура ёки электроэпиляция жараёнидан ўтган барчага гепатит С га текширишдан ўтишни тавсия қилади. Асбобларнинг стерилланган-стерилланмаганлигини эса текшириб кўришнинг деярли имкони йўқ. Бироқ қоидаларга амал қилинганлигини тахмин қилиш мумкин бўлган иккиламчи белгилар мавжуд.

Касалликни юқтириб олиш ва мазкур ташхисни қўйиш ўртасида узоқ вақт ўтиб кетиши туфайли уни қаерда юқтириб олганликни аниқлаш ва вирус ўчоғига қарши нимадир қилиш деярли имконсиз.

Гепатит С жинсий алоқа давомида ҳам ўтиши мумкин, бироқ бунинг эҳтимоли жуда паст бўлганлиги туфайли Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти ушбу инфекцияни жинсий йўл билан юқадиган касалликларга киритмайди ҳам.

Миллионга тенг дори воситаси

Тўғридан-тўғри вирусга қарши курашувчи дори воситалари бундай нохуш ҳолатларни юзага келтирмайди — киши даволаниш чоғида ҳам иш қобилиятини йўқотмайди.

Сотувда бор дори воситаларининг қиймати туфайли кўпчилик беморлар уларни харид қила олмайди. Мисол учун, АҚШда гепатит С га қарши янги дорининг 12 ҳафталик курси 94,5 минг доллар туради.

Ҳар қандай тиббиёт ходими бемор билан ишлай туриб, ўзи вирусни юқтириб олмаслик ва бошқалар учун инфекция манбасига айланмаслик учун санитария-эпидемия режимига қатъий амал қилиши лозим. Мижоз ташқи томондан қанчалик соғлом кўринмасин, шифокор у билан касалликка чалинган бемор билан ишлаган каби ишлаши лозим. Ахир, ҳақиқатан ҳам, гепатит С га чалинганидан бехабар миллионлаб кишилар мавжуд.

Бир неча йил аввал сурункали гепатит С давоси йўқ хасталик ҳисобланар эди: мавжуд дори воситалари ҳаммага ҳам ёрдам бермас, даво курсини ўтишга қарор қилганларнинг аксарияти эса салбий асоратлар туфайли уни охиригача етказа олмас эди.

Гепатит С аниқ статистикаси йўқ жиддий хасталиклардан бири ҳисобланади. Уни стоматологда юқтириб олиш мумкин, 20 йил давомида ҳеч қандай асоратсиз хасталикни бошдан кечириш ва фақат 40 ёшларга келганда кутилмаганда сирроз ҳақида хабар топиш мумкин.

Америка профилактика бўйича ишчи гуруҳи (U.S. Preventive Services Task Force) гепатит С ни юқтириб олиш хавфи мавжуд бўлган барчани унга текширишни тавсия қилади.

Британия Соғлиқни сақлаш миллий хизмати қулоғини тештирган, пирсинг ёки татуировка қилдирган, стерилланмаган асбоблар билан акупунктура ёки электроэпиляция жараёнидан ўтган барчага гепатит С га текширишдан ўтишни тавсия қилади. Асбобларнинг стерилланган-стерилланмаганлигини эса текшириб кўришнинг деярли имкони йўқ. Бироқ қоидаларга амал қилинганлигини тахмин қилиш мумкин бўлган иккиламчи белгилар мавжуд.

Касалликни юқтириб олиш ва мазкур ташхисни қўйиш ўртасида узоқ вақт ўтиб кетиши туфайли уни қаерда юқтириб олганликни аниқлаш ва вирус ўчоғига қарши нимадир қилиш деярли имконсиз.

Гепатит С жинсий алоқа давомида ҳам ўтиши мумкин, бироқ бунинг эҳтимоли жуда паст бўлганлиги туфайли Жаҳон соғлиқни сақлаш ташкилоти ушбу инфекцияни жинсий йўл билан юқадиган касалликларга киритмайди ҳам.

Миллионга тенг дори воситаси

Тўғридан-тўғри вирусга қарши курашувчи дори воситалари бундай нохуш ҳолатларни юзага келтирмайди — киши даволаниш чоғида ҳам иш қобилиятини йўқотмайди.

Сотувда бор дори воситаларининг қиймати туфайли кўпчилик беморлар уларни харид қила олмайди. Мисол учун, АҚШда гепатит С га қарши янги дорининг 12 ҳафталик курси 94,5 минг доллар туради.

Ҳар қандай тиббиёт ходими бемор билан ишлай туриб, ўзи вирусни юқтириб олмаслик ва бошқалар учун инфекция манбасига айланмаслик учун санитария-эпидемия режимига қатъий амал қилиши лозим. Мижоз ташқи томондан қанчалик соғлом кўринмасин, шифокор у билан касалликка чалинган бемор билан ишлаган каби ишлаши лозим. Ахир, ҳақиқатан ҳам, гепатит С га чалинганидан бехабар миллионлаб кишилар мавжуд.

Жигар касалликлари Гепатит с белгилари даволаш

10.04. Маданият Comments Off on Жигар касалликлари Гепатит с белгилари даволаш 1,369 Показы

Юкиш йуллари асосан парентерал ( кон оркали ),яна бошка биологик суюкликларда-спермада , сулакда ,менструал конда хам 96 соатгача сакланиши мумкин . Жинсий йул бн юкиш фоизи кам-5% гача. Сулак оркали юкиши исботланмаган ,чунки сулакда вирус жуда кам микдорда булади ,шунинг учун адабиётларда бу йул бн юкмайди дейилган. Агар болалар бемор одамнинг тиш чёткасидан , тирнок олгичидан,бритвасидан,маникюр буюмларидан фойдаланса касалланиш хавфи бор . Гепатит С бн касалланган одамнинг кулидаги кон юки соглом боланинг шикастланган терисига тушса … бу холатда зарарланиш булиши хам мумкин (Аллохнинг изни билан ) . Аммо уша захоти терини ишкаламасдан хеч нарса сурмаган холатда 5 мин ча окар сувга тутиб турилса , теридаги химоя каватига шикаст етказилмаса, зарарланиш хавфи камаярди . Бунда боланинг неча ёшда эканлигини ахамияти йук.

Энг ишончли метод ПЦР (ПЗР узбекчада) усули бн конни текширтириш. У айнан конга тушган вирусларни аниклаб беради , унга карши иммун таначалари-антителоларни эмас( ИФА дан фарки) . ИФАда антителолар топилади , аммо вирус аллакачон чикиб кетган,йук булиши мумкин , ПЦР эса айни вирус хозирда борми ё йукми курсатади.

Иссикликдан булган жигар хасталикларига кокигул, бог ва чул сачраткиси жуда фойдалидир.

Жигар кучсизлигини даволашда заъфарон, анор дони ва майизни уруги билан чайнаб ейиш кул келади.

Гозпанжа утини сувда кайнатиб, овкатдан олдин кунига 3-4 мартадан ичсангиз, жигарингизга даво булади.

Хар куни 3,5 гр. зира истеъмол килиб юрилса, жигарни мустахкамлайди.

Жигарни тозалаш учун µар куни 5 граммдан кунгабокар илдизининг сувидан ичиб юриш керак.

Тол барги ва новдаларини ёйиб устида ётилса, жигар иссигини даф килади.

Ширин анор сувини мунтазам истеъмол килиб юрилса, жигар тозаланади ва куввати ортади.

Мунтазам шакар истеъмол килиш билан жигарни кучлантириш мумкин.

Баликни оловда кабоб килиб ейилса, заифлашган жигарга жуда фойдали.

Кунига уч донадан аччик бодомни асалга кушиб еб юрилса, жигар хасталикларига даводир.

Хар куни 7 гр. дашт сабзиси гиёхини куритиб янчигач чой ва асалга аралаштириб ичилса, совук жигарга иссиклик бахш этади.

Ун беш грамм ковун уругини янчиб ейилса, жигардаги тикинларни очади.

Курутни сувда эзиб ичилса (куртоб) жигар хароратини пасайтиради.

Лимон сувини шакарли чойга аралаштириб ичилса, жигарга кувват баІишлайди.

Кунига 80-100 грамм шавел еб юрилса, жигарни мустахкамлайди.

Йигирма грамм семизґт уругини янчиб элакдан утказиб, шакарли сув билан ичилса, жигар хароратини пасайтиради.

Ширин олма шарбати ва анжир жигарни кувватли килади.

Хом хондон писта магзи жигар совуклигига даво.

Бодринг ва олвали жигар тикинларини очади.

Ошковок сувда кайнатиб ейилса, жигар хароратини пасайтиради.

Бир ярим-икки грамм калампирмунчокни янчиб, янги согилган сигир сути билан нахорга ичилса, жигарга кувват беради.

Сабзини сувда кайнатиб, сунг у асалга кушиб ейилса, конни тозалайди ва жигарга ёрдам беради.

Сирка ва асал кушиб еб турилса, жигар хасталикларига шифо булади.

Жигари хасталанган беморлар товук гушти, анор, майиз, нухат истеъмол килишлари, катик ичиб туришлари керак.

Агар жигарингиз камкувват булса, равоч илдизини майда кесиб, куритиб, хавончада янчиб шиша идишга солиб куйинг-да, ундан эрталаб еб туринг. Жигар огригини колдиришда наъматакдан дамланган чой энг шифобахш малхамлардан саналади.

Булар ташқи линклар ва янги даричада очилади

Бу линкни кўчириб олинг

Булар ташқи линклар ва янги даричада очилади

Улашиш даричасини ёпинг

Америкалик шифокорларга кўра, қарийб 30 йилдан буён ВИЧга чалинган икки беморга соғлом одамнинг орқа мия суюқлиги кўчириб ўтказилгач, афтидан, уларнинг танаси вирусдан тозаланган.

Уларнинг айтишларича, беморлардан бирининг қонида икки, бошқасиникида тўрт йилдан буён вирус аниқланмаётир.

Беморлар шу йил бошидан бошлаб, антиретровирал дориларни истеъмол қилмай кўришгани, лекин шунда ҳам вируснинг қайтмагани айтилмоқда.

Бироқ яна ўша шифокорларнинг ўзлари ОИТСнинг давоси топилди, деб қатъий хулосага келишга эрта эканини айтишмоқда.

Уларга кўра, вирус исталган пайтда бу икки беморнинг танасига қайтиши эҳтимоли ҳам йўқ эмас.

Бостонлик шифокорларнинг топилдиқлари эса, Халқаро ОИТС Жамияти Анжуманида тақдим этилган.

Шифокорлар аввалига ВИЧ вирусини юқтирган бу икки беморни саратон ва лимфома хасталикларидан даволаш учун уларга соғлом одамнинг орқа мия суюқлигини кўчириб ўтказишган.

Орқа мия суюқлигида янги қон ҳужайралари пайдо бўлгани боис, у хаста инсон баданида ВИЧ вирусининг улкан захираси бўлиб ҳам хизмат қилади.

Шифокорлардан бири Тимоти Хенрич Би-би-си билан суҳбатида янги топилдиқларидан еттинчи осмонда эканликларини айтган.

Аммо, унга кўра, "тажрибалари ВИЧнинг давоси топилганини англатмайди. Бунинг учун яна узоқроқ кузатув лозим бўлади".

"Фақат шу нарсани айта оламизки, муолажамиз ортидан, ВИЧ вируси бир-икки йилгача қорасини кўрсатмай кетди. Шунинг учун ҳам, вируснинг қайта тикланиши эҳтимоли ўта паст".

Шифокорларнинг тахминларига кўра, кўчириб ўтказилган орқа мия суюқлиги аввалига антиретровирал дорилар ёрдамида инфекциядан ҳимоя этилган.

Устига устак, трансплант бемор инсон танасидаги ВИЧ вируслари паноҳ топган орқа мия суюқлиги қолдиқларини ҳужумга тутган.

Бироқ, бостонлик шифокор Тимоти Хенричнинг огоҳлантиришича, вирус ҳануз мия ҳужайраси ёки ошқозон-ичак йўлларида яшириниб ётган бўлиши мумкин.

"Агар, ВИЧ вируси қайтмаса, бу - инсон баданида ВИЧ вирусининг манбаси бўлган бошқа аъзолар борлиги ва уларни ўрганиш учун янгича ёндашувлар лозим. Чунки бу - ВИЧ вирусининг давосини топишга қаратилган янги стратегияларни ишлаб чиқишда муҳим", дейди шифокор.

Иш бергану бермаган тажрибалар ёки.

Берлинлик бемор Тимоти Браун эса, дунёда ОИТС хасталигидан даво топган биринчи инсон, деб кўрилади.

Бироқ, унга америкалик икки бемордан фарқли тарзда оддий эмас, ВИЧ вирусига бардошли бўлган ўта ноёб донорнинг орқа мия суюқлиги кўчириб ўтказилганди.

Яқинда АҚШнинг Миссисипи штатида танасида ҳали захиралари пайдо бўлмай туриб, антиретровирал дорилар ёрдамида янги туғилган гўдакнинг ВИЧ вирусидан фориғ этилгани ҳам хабар берилганди.

Инсоннинг ДНКси ичкарисида яшириниб олиб, дахлсиз "захиралари"ни пайдо қилиши боис, ВИЧ вирусини осонлик билан йўқотиб бўлмайди.

Антиретровирал дорилар эса, беморнинг қонида вирусларни ўз назорати остида тутиб туради, аммо уларни истеъмол этишни тўхтатишингиз биланоқ, вируслар яна танага қайтади.

Ўзбекистонлик узоқ йиллик мутахассис Собир Усмонов соғлом инсоннинг орқа мия суюқлигини кўчириб ўтказиш билан бемор бутунлай соғайиб кетиши мумкин эмас, деган фикрда.

"ВИЧ вирусининг бундай йўл билан даволанишига умид йўқ. Нега деганда, унда қайтар транскриптаза ҳолати бор. Қайтар дегани шундаки, барча воқеъликлар, тирикликларнинг ҳаммасида ДНК, ундан кейин РНК кетади. Аммо ВИЧ инфекциясида олдин РНК, кейин ДНК кетади. Яна бир ҳолат бор, вируснинг стандарти яратилмоғи лозим. Аммо вирус буқаламун, бундай бўлгандан кейин, стандарт яратилмоғи мумкин эмас".

"Катта маблағ ҳисобига илмий ишлар қилаётган олимлар пробирка шароитида нимадир қилишаяпти. Аммо уни инсон танасига ўтказилганда, ўз ишини бермаяпти. Инсонда у ўзини бошқача тутаяпти", дейди ўзбекистонлик мутахассис.

У замонавий тиббиёт бу яқин 20 йил ичида ВИЧ вирусидан буткул халос бўлишнинг йўлини топа олишига ҳам кўзи етмаслигини айтади.

"Ҳозир дори воситасида ВИЧ вирусига чалинган инсоннинг умрини узайтириш йўли ҳал бўлди. Вируснинг организмга кириши, тўқиманинг ичида кўпайиши, тўқимадан чиқиб кетиши - барчасининг олдини оладиган, таъсир қиладиган дори воситалари мавжуд. Аммо бутунлай тузатиб олиш масаласи ҳал бўлгани йўқ ва бўлолмаса керак. Бу - вируснинг келиб чиқишидан", дейди Собир Усмонов.

"Бу - ВИЧ вирусининг ўзини тутишига боғлиқ. Дунёда қайтар транскриптаза ҳолатида бўлган бундан бошқа вирус йўқ. Бу вирус инсонни ўзининг "қули"га айлантиради. Бу вирус инсон организмига кириб, унинг эгасига айланади, уни ўзиники қилиб олади. Мана шунинг ўзи қийинчиликка олиб келади".

Булар ташқи линклар ва янги даричада очилади

Бу линкни кўчириб олинг

Булар ташқи линклар ва янги даричада очилади

Улашиш даричасини ёпинг

Ўзбекистон дунёда ВИЧ СПИД жуда тез ва кўп тарқалаётган минтақада жойлашган. Бироқ ўзбек жамиятида ОИТС ҳақида тасаввурлар кам ва хато.

ВИЧ юқтирган инсонлардан жирканиш, уларни лаънатлаш ва ВИЧ юқиши ҳақида нотўғри ўйлаш кенг тарқалган.

Ўзбекистон ВИЧ СПИД бобида Африкага айланмаслиги учун ўзбеклар нималарни билиши ва қилиши лозим?

Ўзбек жамиятидаги ВИЧ ОИТС ёки СПИД ҳақида мавжуд нотўғри ўнта миш-миш ва ўнта тўғри жавоб нима?

Биринчи миш-миш: ВИЧ юқтирган одам ёнида бўлсанг, сенга ҳам юқади.

Хавотир олманг, ВИЧ асло бадан, қўл бериш, тер, кўз ёши, сўлак ё пешобдан юқмайди.

Шунингдек, йўтал ё аксириш, қучоқлашиш, бир лагандан ош ейиш, бир пиёладан сув ичиш, кийимни алмаштириб кийиш, тренажёрлик залида шуғулланиш ва ёки касал одам ўтирган ҳожатхона унитазидан фойдаланиш орқали бу вирус ўтмайди.

ВИЧ жуда заиф вирус ва очиқ ҳавода тезда ўлади. Агар оғиз бўшлиғи қонамаётган бўлса, сўлак таркибидаги моддалар ВИЧни ўлдиради. У тумовдан фарқли тарзда ҳаво орқали юқмайди.

ВИЧ вируси қон, маний, яъни эркак уруғи, аёл қинидан келувчи суюқлик ва кўкрак сути орқали юқади.

Иккинчи миш-миш: Чивин чақса ВИЧ ўтади.

Тўғри, ВИЧ қон орқали ўтади. Лекин тадқиқотларга кўра, касал одамни чаққан чивин ё пашша, кейин соғлом одамни чаққани билан ВИЧ юқмайди.

Аввало, чивин сизни чақса, олдин чаққан одамнинг қонини сизга тўкмайди. Айни пайтда, ВИЧ вируси чивин ичига тушгач, кўп яшамайди.

Учинчи миш-миш: Гейлар СПИД тарқатади

ЛГБТ ёки гей эркаклар орасида ВИЧ кўп тарқалиши илгари кузатилган.

Аммо илғор давлатларда ЛГБТ инсонларга эркинлик берилган ва тиббий тушунтиришлар орқали улар орасида жинсий саводхонлик ҳамда хавфсиз секс йўлга қўйилган.

ЛГБТ одам ўзини яширмайди ва доимо текширтириб боради.

Аммо Ўзбекистонда гей бўлиш жиноят ва ЛГБТ эркаклар ўзларини ошкор этишмайди.

Бу дегани - яширин гей ўзбеклар орасида ВИЧ тарқалишини текшириш, тўхтатиш ёки назорат қилиш Ўзбекистонда деярли имконсиз.

Собиқ Совет ҳудудида ВИЧ СПИД, асосан, гиёҳвандлар орасида кўп учрайди. Улар битта игнани ишлатишгани боис ВИЧ қондан ўтади.

Тўртинчи миш-миш: Оғиз билан жинсий алоқа қилиш хавфли

Бу фикр Ўзбекистон учун нега муҳим дейсизми?

Ўзбекистон - бугун дунёга энг кўп фоҳиша етиштириб берувчи мамлакатлардан бири.

Чунки аҳолиси камбағал, ҳатто қашшоқлик ҳам салмоқли.

Ўзбек аёллари учун эса оила боқишга етадиган тузук иш кам.

Хотин-қизларнинг моддий мустақиллиги нафақат иқтисодий имконсизлик, балки ўзбек жамиятидаги қарашлар боис ҳам амалда паст бўлиб қолмоқда.

Ўзбекистонда фоҳишалик қанчалик кенг тарқалган бўлмасин, у ноқонуний ва бу мавзу батафсил ёки холис муҳокама этилмайди.

Шу боис секс жараёнида хавфсизликка риоя қилиш ҳақида инсонларнинг билими ҳам чуқур эмас.

Оғиз орқали жинсий алоқа қилиш анчайин хавфсиз, деган тушунча бор. Тўғри, бунда ўртача 10 минг мартадан атиги тўрттасида ВИЧ ўтади.

Лекин, барибир, оғиз билан жинсий алоқа қилиш хатардан бутунлай ҳоли эмас.

Милк ва оғзингизда тилинган ё кесилган, қонаётган очиқ жойлар бўлса, ВИЧ ўтиши мумкин.

Бешинчи миш-миш: Презерватив ВИЧ вирусидан тўлиқ ҳимоя қилади.

Ишонманг, секс пайтида презерватив йиртилиши, ёрилиши, сирғалиб тушиб кетиши ва тешилиши мумкин. Оқибатда ВИЧ юқтириш эҳтимоли ортади.

Шу боис, ҳар тўрттадан битта касал ўзида ВИЧ борлигини билмайди.

Бундай одамлар хотини, эри ва ёки болаларига ВИЧ юқтириши мумкин.

Хуллас, шубҳали ё тасодифий жинсий алоқа қилган бўлсангиз, ўзингизни текширтиринг.

Мазкур маълумот ўзбекларга нега керак дейсизми?

Фоҳишалик кенг тарқалган мамлакатда уларнинг мижозлари, яъни ВИЧ юқиш хавфи катта эркаклар сони аслида бир неча баравар кўп бўлишини биласизми?

Бу ўзбекистонлик эркаклар кейин хотини ва ё бўлажак рафиқаси ҳамда фарзандига ВИЧ юқтириши эҳтимоли жуда катта.

Олтинчи миш-миш: ВИЧ аломати йўқми, соғломман.

ВИЧ юқтирган кўп одамларда 10-15 йилгача ҳеч бир аломат кўзга ташланмаслиги мумкин.

Баъзилар вирусни юқтиргандан кейинги 1-2 ҳафта ичида тумов ёки шамоллашга ўхшаш аломатларни кузатади, иситмаси чиқади, боши ва ё томоғи оғрийди, бироз тошма тошади. Аммо бу белгилар тезда ўтиб кетади.

Кейинчалик ВИЧ сизни енга бошласа, бошқа аломатлар кузатилади: лимфа тугунлари шишади, озасиз, иситма кўп чиқади, ич кетиш ва йўтал кузатилади.

Даволанмасангиз, сил, менингит, зотилжам, Саркома Капоши ва бошқа саратон турларига чалинасиз.

Еттинчи миш-миш: ВИЧ юқтирган одам ёш ўлади.

ВИЧ юқтирган одам даволаниб борса, узоқ йиллар соғлом ҳаёт кечиради.

Лекин Ўзбекистон каби камбағал давлатнинг ҳар бир беморга йил бўйи мунтазам даволаниб бориши учун етарли дориларни тўлиқ ажрата олиши осон иш эмас.

Ҳозир ВИЧ СПИДга қарши дори-даво ривожланган, аммо барибир қиммат.

Мунтазам даволаниб борадиган ҳар иккинчи касалда эса ВИЧ вируси шунчалик камайиб кетадики, уларнинг қонидаги ВИЧ вируси топилмас ё илғанмас бўлиб қолади. Аммо вирус бутунлай йўқолмайди.

Қонида ВИЧ илғанмас даражага тушган одам жинсий алоқа қилса ҳам ёстиқдошига ВИЧ юқтирмайди.

Аммо даволанишни тўхтатсангиз, ВИЧ вируси яна кўпайиб кетади.

Ҳозир дунёдаги ҳар учтадан иккита ВИЧ позитив одам мунтазам даволаниб боради.

Саккизинчи миш-миш: Онадан болага ВИЧ ўтади.

Ҳар доим ҳам эмас. Даволаниб борган ва қонида ВИЧ топилмас даражага тушган аёллар соғлом бола туғадилар.

Тўққизинчи миш-миш: Ўзбекистон учун бу анча бегона муаммо

Ўзбекистон ҳозир дунёдаги ВИЧ кенг ва тез тарқалаётган минтақалардан бирида жойлашган.

Миграция кучли: Ҳар йил бир миллиондан кўпроқ жинсий фаол ёшдаги ўзбекистонлик аёл-эркак Россияга иш излаб кетади.

Уларнинг аксариси - мактабда жинсий таълим кўрмаган ва ВИЧ ҳақида тўлиқ маълумот олмаган қишлоқ ёшлари.

Кейинги йиллари Ўзбекистон четдан келганларни текширишни кучайтирган.

Лекин ёшларга мактаб даврида юқумли жинсий касалликлар ҳақида етарлича замонавий билимлар берилмайди.

Мамлакатдаги фоҳишалар ва гиёҳвандлар ҳам жазодан ҳамда жамиятдаги салбий қараш ё тавқи лаънатдан қўрқиб, ўзлари ҳақида билдирмай, панада юришади.

Яъни уларда ВИЧ бўлса, текширилмайди ва вирусни мижозлари, ёстиқдошлари ҳамда болаларига юқтиришлари эҳтимоли катта.

Ўнинчи миш-миш: ВИЧ енгилтак ё бангида бўлади

Бу - буткул нотўғри. Ўзбекистонда ВИЧ юқтирган одамлар сони 50-60 минг атрофида бўлса, уларнинг бир неча минг нафари болалар, деган тахминлар бор.

Болаларга бу вирус, одатда, тузук даволана олмаган ёки вирус ҳақида билмаган ота-онасидан ўтади.

Аммо Ўзбекистон касалхоналарида кўплаб болаларга вирус юқтирилган ҳолатлар бор.

Чунки Ўзбекистонда коррупция кучли, касалхоналарда таъминот ёмон ва игналар, қуйиладиган қон ҳамда жиҳозларнинг тозалиги масаласи бор.

Масалан, 2008 йили Намангандаги касалхонада 150 нафарга яқин гўдакка ВИЧ юқтириб қўйилган.

Расмийлар ҳалигача аниқ рақамларни халққа тўлиқ ошкор этишмаган.

Жамоатчиликка айтилмаган ёки яккам-дуккам ҳодисалар ҳақида ҳам маълумотлар жуда кам.

Opa yaxshi opa ekan yaxshi fikir berdi olloxim xammani uz panoxida asrasin.

Kòrsatuvni wu sonini kòrib Òzbek bòlib tuģulganimdan yana bir bor faxrlandim 💥💥💥💥

Шу тадбиркор айол манга хам номерини йозворсин

Ha karta ochila musofir yurdegila ham tawedi musofir odam qadriga yaxwi yetadi Chunki musofir qiyincilikni nimaligini biladi soginch nimaligini oilasida uzoqda mehrdan mehnat mawaqqatini eng muhim inson qadrini 😔☹️☹️☹️🐼

Malades Yordam beraman degan Insonlar ga 😁 😁

MASKA degan kino yodimga tushib ketdi

Хокимиятга, махаллага иш сураб бориб бекор килибсиз. Улар иш бермайди. Мен тилимга жавоб бераман. Улар узларидан котта коттаконлар келса ё телевидения дан боришса бир дунё актёр актрисаларни чакириб мана иш билан таминлияпмиз ёшларни, мухтожларга мана деб иккиюзламачилик килади.

Ey olloxim mani kecir wu ayolni qanaqa kasali bn yawavotkani korip kozim ocildi korakaman arzimagan bel grijasi un sqilip yurimana olloxim wu ayoli muwkulini ozing oson qigin farzandini baxtiga

СИЗ ИШЛАП НИМА КИЛАС КАСАЛСИЗКУ ИШЛАЁМИСИЗ УНДАН КОРА ПУЛ ЙИГИБ ЕРДАМ БЕРИЛАРРР ХАЛККК 🙄😑😑😑😑😑

Оллохга шукур бирини кориб шукур бирини кориб фикр кил дийдику

Нимага музика куйасила бу очикчасига мулокот эмасми .

Men 3 ta farzandim bilan yurt soginchi yakinlarim soginchi bilan ozga yurtda yashayapman sababi uzbekistonda uyim yok ammo meni nomimda 4 ta uy bor erim birontasida yashahsga koymaydi shu muomoni xal kilishda yordam beringlar kutaman javobingizni shu rakam orkali boglanasiz men bilan kutaman +7 932 487 18 38

Bor bolilar bir insonga yordamingiz tegyapdi xolis zizmatingiz mukofati bor albatta mendan xam yordamingizni ayamasangiz iltimos menga advakat maslaxati kerak

Prokuraturamush. Ko'rdik ettagi ishlarni. Vaxshiylashib ketgan odam ko'rinishidagi hayvonlarni

Ассаломуалекум хайрон коламанда опалар акалар бизи шунака корсатувларимизда авало худо худойим билади узи балким у дунёлари обод болип богандур бу опани димокчи боганим худони эслашмиди йоки запрет килингами гапириш гунох бомаса кере лекин юрист акамиз эсладила бошка тема оркали майли хамага рахмат. нима дисила сила уйлап курганмисила шу хакида?

Бошимизга мусибат келса сабр килайлик ва албатта мукофотини оламиз Иншааллох чунки Яратган Роббимнинг ваъдаси бор хар бир синовимга сабр килган бандамга мукофотим бор.

Unda nima qib berish kerey opa hali unisiga hali bunisiga atmaska qib otiribsiz sal ozsez bolarmidi hulas sizga ishlamasdan shundogiga boqadiganlar kerey de a

Garbiy yevropa va Amerikada spid epidemiyasini deyarli tohtatishgan. Kasallarga ham yahshi qaraladi. Bizda esa avj olyapti. Odamlar befarosat bolganidan keyin shunaqa boladida.

Sanla lavozimdada aqillili qlasan a odiy halqni hech qaysi tashkilot eshitmaydi pora xo'rlar

Sinovli dunyo,bu ham bir sinov sizni insongarchilikiz bebaho,sizga ollohdan shifo sorab qolaman.kongilni choktirmang hayotda kurashmasak,hayot hayotligini bilmay otamiz.ollohni mojizasi kop,hech havotir olmang sogayib ketas.

Бу касалга чалинганлар нма бўлади ўладими нма бўлади ўзи?

Iltimos shu ayol bilan qanday boglansam boladi, men har oy qulimdan kelganicha yordam puli junatib turaman. Tel raqamlari bormi boglanish uchun

АЛЛОХ дардини берган давосини хам бергин илохо омин

Гавхар зокирова журналист сериялдагидай ромол ураб чикинг

Хамма бу хаётдан туйиб кетди охирги пайтлада 😔

спит копаймасин дэсанглар Рассиядаги ва чэт элдагиларди ва Узибэкистондаги фохшаларди ушлап коргошин куйиш кэрак кичийдигон жойига

Унпка инсонлар кзини олиб кочганга ухшаб кусатади лекин жаждуюши булиб колади

Нега охирида довишини учириб куйдиларинг. Хакикатни айтайтурувди кумгадур ёкмадими.

Синглим ишлайман деган инсонга иш куп факат сиз харакат килишиз керак масалан ман турмушимдан ажраганман 2 нафар фарзандим бор.узим кундузи салонда ишлайман парикмахирман кечкурин рестаранда пасуда юваман .оллохга шукур хечкимдан кам эмасмиз факат яшаш курашиш интилиш керак интилганга толе йор .

Оистхам спидхам хаммаси бирхир лекин унинг одамга хечканака зарари йук толка кучли овкатланиб яши еб ичса булди хечканака зарар солмайди у шунчаки одам юктирса юктирган инсоннинг арганизмида яшайверади .

IBRAT Media

барака топинг тушунадиган инсонлаям бор эканку орамизда

Soglik tuman boylik dep bejizga aytmagan aziz yurtoshlarim op sinil aka ukalarim.kelinglar shu dardga chalingalarni astoyidil duo qilaylik alloxim.xamma kasalariga ozing shifo berishingni sorayman mexrinonsan inshallox

Gavhar zokirovani yuziga 2kg makiyaj ketgandir. Keksa odamga yarash mas ekan

Korsatuv judayam yaxshi korsatuv bopti

Пулдан ёордпм берларин утирип гармиш осон

Гавхар Зокирова жудаям мехрибон аел экан .Жудаям екади.

Ayol bılan gsplawsam buladımı numerası bormı chet eldaman qulımdan keganıcha yordamım bordı

СПИД касалиги бн хеч Ким химояланмаган демакки эхтиет булишимиз керак номи хунук холос одам рухан уз узини еб куяди хозир бизда бепул дорилар берилади СПИД касалиги бн касаланган беморлар соглом одам бн тенг хукукли

Zulya Shakirova

Айтяпманку хеч Ким химояланмаган

Aslim Aktaş

Yosh bollarga yuqmaydimi

Ассалому алайкум ВИЧ я'ни ОИТС деган касалликни узи йук бу касалликни одамларни сонини камайтириш учун уйлаб топилган дорилари эса одамни секин аста организмини иммунитетини ишдан чикаради ва тез улимга олиб кетади.У ердаги духтирлар одамларни психолагик атака килиб одамларни касаллигига ишонтиради

IBRAT Media

Нега унака дивоссиз Сизни гапизга бир ишониб бир ишонми туримман Чунки бунака касаллани купини таниман Базилари дори ичмаса хам жудаям яхши юришади Илтимос жавоб ёзинг

Opa allohimni uzi shifo bersin

Бу аелга кандай юккан тушунмадим .

Kiym kirimizdi birga yuvgandachi

Aslim Aktaş

Assalomu alaykum yaxshimisiz men chaqoloq qilgan vaxti sovuq suv ko'p ichganman xozir esa suyaklarim haryerim og'riyapti sovqataman og'riq kuchli qornim ko'p og'riyapti

Kamina Kamina

Aslim Aktas . Кайнисинглиз касаллиги буйича руйхатда турадими, дори ичадими

Aslim Aktaş

Oxirgi yozganingizga tushinmadim

Kamina Kamina

Aslim Aktas .узи учетда турадими

Aslim Aktaş

Qanday aytaman tilim bormaydi yuqmasin deb o'tiribman lekin o'zi tug'di aperatsiya qilib olmadi

Assalomu alaykum yaxshimisizlar sipit bilan oits ikkalasi bitta kasallikmi yuqadimi sipid kassalligi

Gapiriwti organ chuchuk

Нимага ногиронлик нафака берилмидими

IBRAT Media

берилади 16 ёшгача факат

Opajon yuzingizni bekor yopibsiz uyalmang sizga olloh bergan dard bu siz ham insonsiz bizlar kabi bemalol yuzingizni ochib yuravering

Opaga wifo bersin

Samandar anu hola bn eplalmayapsan boladigon iwti qil

Сизлларга таклиф биллан чиксак булладими

Зор темани кутарибсизлар!рахмат!Аллох шифосини берсин. яхши инсонлар янада купайсин

Как всегда обсудили и ничего не решили !Это не закончится .ВИЧ сейчас лечится ( народным способом ),сейчас живут полноценной жизнью.Во всех развитых странах препараты дают бесплатно ,но наша страна туда не входит ,конечно!

Нега тиламчилар купайиб кетди

Бу кассални к,андай юк,тирган экан бу айел?

Бу касаллигам оллохни синови иллохим шифосини берсин

Hasanbai Yakubov

asalomu alaykum sizda bironta alomatlari bolganmi iltimos javob bersangiz

Бу канака касалик можете переводить о болезни

Читайте также:

Пожалуйста, не занимайтесь самолечением!
При симпотмах заболевания - обратитесь к врачу.

Copyright © Иммунитет и инфекции